Brojni su razlozi usled kojih može doći do oštećenja parketa u savremenim domovima. Jedan od njih je svakako uticaj vode, koja nanosi istom najveću štetu. Tokom poslednjih nekoliko decenija poplave širom Evrope pokazale su nam nažalost kolika oštećenja pod prekriven parketom može pretrpeti usled dejstva velike količine vode. Bilo da se radi o vodi u stanju mirovanja ili onoj pod pritiskom, npr u slučajevima kada dodje do pucanja cevi, postavlja se pitanje „Kako popraviti nastalu štetu na parketu?“. Tu se javlja večita dilema, da li zameniti oštećeni parket ili pristupiti popravci istog.
Pre svega potrebno je utvrditi o kojoj količini štete se radi, odnosno kolike su razmere oštećenog parketa. Ukoliko je voda prouzrokovala manju štetu i dovela do bubrenja parketa na manjoj površini, preporučljivo je saniranje štete u vidu zadržavanja parketa i dehidratacije istog. Međutim u slučajevima veće štete, finansijski je ipak više isplativo uložiti novac u postavku novog parketa.
Ako se pristupa zadržavanju starog parketa i sanaciji nastale štete, prvi korak koji nas očekuje jeste merenje vlage u vazduhu i temperature na području sanacije, nakon čega se vrši instalacija opreme za ozračivanje odnosno dehidrataciju parketa. Jednostavnije rečeno – pristupa se isušivanju parketa. Ovaj postupak se najčešće koristi u praksi jer daje najbolje rezultate kod nabubrelog parketa usled izloženosti vodi i vlazi.
Nakon izvršenog isušivanja parketa potrebno je izmeriti nivo vlage u drvetu pri čemu se koristi uređaj – vlagomer. Kada udeo vlage u drvetu dostigne podeok 9%, može se pristupiti sledećem koraku u sanaciji parketa a to je brušenje istog. Prilikom postupka brušenja važno je voditi računa o sloju koji planirate da odstranite ovim postupkom odnosno o debljini materijala planiranom za brušenje. Tako je npr na parketu od 22mm, moguće ukloniti maksimalno 11mm, dok je kod gotovog parketa omogućeno brušenje samo površinskog habajućeg sloja. Po završetku brušenja parketa spojeve između letvica je potrebno ispuniti kitom, nakon čega slede dva sloja finalnog laka.
Kada se radi o znatnijim oštećenjima parketa vodom, isti je po pravilu nabubrio, delom je izvitoperen ili se u celosti odvojio od podloge. Pri ovakvim okolnosti savetuje se uklanjanje parketa u celosti, pri čemu se mora koristiti odgovarajuća oprema. Po uklonjenim daskama, potrebno je proveriti stanje podloge na kojoj je parket bio. Ukoliko se utvrdi da na istoj postoje pukotine ili da test tvrdoće utvrdi izvesna mehanička oštećenja, podlogu je neophodno u celosti zameniti.
Oštećenja prouzrokovana vodom u najvećem broju slučajeva su povezana sa hidroizolacijom ispod estriha, prilikom čega se može desiti da ista bude zasićena vodom. Data voda se u slučaju poplave taloži na sloju hidroizolacije i veoma teško samostalno suši. Vlaga naime dovodi do toga da materijal za izolaciju gubi svoja osnovna svojstva. Nažalost zbog fizičkih uslova prirodno sušenje hidroizolacije nije moguće. Tada je potrebno imati pri ruci specijalizovanu opremu za ovu vrstu posla – opremu za sušenje hidroizolacione membrane.
U onim slučajevima kada podloga ispod parketa nije značajnije oštećena, istu je potrebno premazati zaptivnim slojem nakon odgovarajućeg sušenja, koji se bazira na poliuretanskoj ili epoksidnoj smoli. Treba imati na umu da je ova vrsta zaštite moguća samo na estrisima koji ne sadrže u sebi gips. Gips je naime veoma problematičan kada je vlaga u pitanju jer istu veoma dugo zadržava u sebi. Ako je isti dakle deo estrisa, podnu konstrukciju za vaš parket je preporučljivo zameniti u potpunosti.
Nakon ovih poslova može se pristupiti polaganju novog parketa. Prilikom ovog posla dobro će vam koristiti masa za izravnavanje i lepak, nakon čega slede poslovi lepljenja, brušenja i lakiranja.
